Bez tebe ja nemam vise nista..Ostala su samo secanja,uspomene,sni...Sva moja mastanja ukljucivala su tb,moja buducnost bila je u tvojim rukama..Sad si sve upropastio,sve si mi oduzeo,sve sto sam osjecala prema tebi nestalo je...Moja ljubav,koja je svakog dana rasla i postajala sve jaca i ogromnija..Nestala je..Unistio si je..Sada se tu nalazi sazaljenje,tuga,velika praznina..Reko si da me volis vise od ikoga,da ces sve uraditi za mene..Govorio si da sam ja tvoj san,najljepsa u tvom svijetu...I na kraj..Bio si sa drugom..I sada mi dolazis?!..Kada si me unistio?!Kada mi je srce slomljeno u hiljade komadica..Kada mi je dusa ispraznjena kao svetiljka nakon gorenja...Bila sam spremna uciniti sve za tebe..Nisam znala gdje sam kad bih te vidjela..Nesto snazno steglo bi me u grudima..Mislila bih na tebe dan i noc,neprestano...Umrla bih kad bi ti se ness desilo...I cemu?!Cemuu sve too!?!?!
Da bi me prevario?!Da bi unistio sve u meni..Da bi me promijenio da nikad vise nisam ista...Da me svi sazaljevaju...?!..Da mi svi kazuju da ce biti bolje..Da me nisi zasluzivao..Znam da si me zasluzio..I ja sam tebe..Ali ocigledno ti nisam bila dovoljna..Zelio si da ispadnes nekakva ''faca'' pa da me prevaris..!!..Zelio si da me vidis slomljenu..I znaj uspjeo si!..Unistio si sve lijepo u meni..Sve najbolje u meni postalo je najgore...
I...Posle svega..Dolazis mi..I trazis oprostaj...Sa tim laznim ''suzama'' u ocima preklinjes me da ti oprostim,kazujes mi da si pogrijesio,da bi sve dao da ti se vratim...Ali..Ja ne mogu...Jednostavno ne mogu..Molis me,a u mojoj glavi sve sto cujem jeste tvoj smijeh kad sam te zatekla sa njom...Gledam te ispred mene,a u glavi mi se stvara samo vasa slika!!...Nisam cak ni mogla u oci da te pogledam..Voljela bih da sam mogla da vrisnem najjace sto mogu..Da ti izvicem svasta,sve sto si zaluzio..Ali..Samo sam gledala u pod..Nisam mogla da ti jednu rijec kazem...Ostala sam tu..Bez rijeci..Ja..Prvi put u zivotu nisam imala rijeci..I da sam imala,glas mi je bio nestao..Samo sam osjetila suzu na obrazu..Ne znam da li je bila od ocaja..Ili od stida..Ili jer te jos uvjek volim..Jer jos uvjek volim djubre koje mi je unistilo zivot...Tesko mi je..Mnogo...
Zaboravio si sve sto smo nekad rekli...Sta smo obecali jedno drugom..Sada...Vrijeme je da nastavim..Vrijeme je da te zaboravim..Iako znam da necu moci..Iako znam da ces biti tuu samnom zauvjek..Ali..Mene srce zaboli kad se sjetim da je sve proslo..I koliko mi razum govori da ti oprostim..Srce ipak preovladava..NE..Nema oprostaja...Nema vise nasih srecnih dana,bezbriznih osmjesa...Zbog tebe JA vise nisam JA..Bez potrebe sada kad god pomislim na tebe,suze mi odmah dolaze na oci...Zbog tebe ne mogu da jedem..Da ucim..Ne mogu da vodim svoj predasnji zivot..A tako mi nedostaje moj zivot..Ostalo mi je samo pitanje..Zasto?!..Ostala je samo moja prazna soba...Sa tim tmurnim,sivim danom..I kisa...Kisa koja lupa u prozorcic..I uspomene..I suze..Koje padaju jednako sa kisom...Ostali su samo slomljeno srce,prazna dusa..I..Naravno..Beskrajna...Beskrajna mastanja...</3
Нема коментара:
Постави коментар